Лесковачки водовод на Међународној конференцији

---

Под покровитељством Председника и Владе Републике Србије, Српске академије наука и уметности, Удружења за технологију вода и санитарно инжењерство, Академије инжењерских наука Србије, Српског друштва за заштиту вода, Института за водопривреду Јарослав Черни и Унесковог центра, организована је Међународна конференција у Београду са циљем увида у стање вода у земљама у транзицији. На конференцији су дати предлози за јачање механизма управљања водама, сагледавања финансијских институција. Неопходни су дугорочни планови, управљање и улагања у ову област, као и укључивање свих чиниоца, државних, привредних, научних, али и самих водовода. Учешће у раду узео је и ЈКП Водовод из Лесковца. Министарство је припремило Предлог Стратегије за очување вода. Конференцију је отворио Председник Републике Србије, г.-дин Томислав Николић, а на конференцији су говорили еминентни стручњаци из ове области, као што су Сонтак Ли из Кореје, професор доктор из области заштите животне средине испред УНЕСКО-а, Ханс Сејлер из Аустрије као представник Бечког водовода, представник Министарства финансија, Енергопројекта и многи други током два дана расправе.
Унескова дефиниција безбедности воде се сматра најбољом, и она подразумева капацитет популације да обезбеди задовољавајући квантитет и квалитет воде који има одговарајући утицај на еко-систем, као и заштиту од поплава.
Интегрисану воду посматрамо као изворишта, прерађену питку воду, кишницу, прерађену отпадну воду.
Неопходан је хитан прелазак са класичног на одржив начин управљања водама. То подразумева бригу за генерације у наредних минимум 20 година.
На конференцији се говорило о неопходности да се у те сврхе у наредним годинама повећа, односно уједначи цена воде за све кориснике, смањи број водовода у Србији, јер се показало да у свету, у другим земљама, само већи градови са неколико десетина хиљада становника па навише треба да снабдевају сва околна места водом.
Већи број учесника је био против приватизације водовода, наводећи негативне примере у свету.
Климатске промене, у смислу повећања температуре вода за један степен, биле су посебна тема, због опадања нивоа вода уопште.
Водоводи у Србији пате од вишка запослених, нефункционалних занимања, оптерећености службама у организацији које нису изворна делатност водовода, лоше финансијске ситуације, политизације цена зарад социјалног мира, повлашћених неплатиша, неоспособљености кадрова да користе пројектна средства, неспремности да се водоснабдевање посматра интегрално, регионално, а не да свако место има свој водовод.
Императив здравља јесте заштита животне средине, а то је немогуће без одговорнијег односа према управљању водама.