Кратак историјат водоснабдевања у Лесковцу

Пример организованог водоснабдевања на нашим просторима сеже у далеку прошлост лесковачког краја и упућује на археолошки локалитет Царичин град из Византијског доба (VI-VII век) где се и данас може видети цевовод са каптажом у селу Бачевина и остаци бране на Пустој реци.
У новије време , прве јавне чесме у Лесковцу датирају из времена Турака и добијале су воду са извора Синковце и Рударе. Једна од њих је била у самој вароши испред садашње главне Поште, а друга поред садашњег споменика солунском ратнику са друге стране реке Ветернице. У то доба, у првој половини 19. века Лесковац је имао око 13.000 становника, али је тај број касније опао на око 9.000 због расељавања и бежања од Турака у околне неприступачне терене.

Година 1954. сматра се за време почетка јавног водоснабдевања града Лесковца, до овог периода становништво се снабдевало водом из индивидуалних копаних бунара. После Другог светског рата било девет хидрофорских уређаја распоређених у разним реонима града повезаних на цевасте бунаре дубине 40-70м. Остали део становништва се снабдевао са јавних чесми и дванаест »нортонових« јавних пумпи. Формирањем радне организације »Комунално предузеће за водовод и канализацију« 1954. године са десетак запошљених и скромним техничким средствима почиње јавно водоснабдевање становника и индустрије у Лесковцу. На простору од 4ха на југу града са девет бушених бунара дубине до 80м и капацитета 45 л/с започиње етапа интензивног експолоатисања резерви подземних вода изворишта лесковачке котлине. Изграђена је црпна станица и потисни цевовод повезан са резервоаром на Хисару и примарном дистрибутивном мрежом за централни део града у дужини од 12 км.